Joksimović: Odustajanjem od EU sve urađeno bilo bi stavljeno na kocku

Srbija je uložila ogroman politički kredibilitet u pregovore sa EU i otvaranjem nekoliko poglavlja ušla u završnu fazu pregovaračkog procesa, koji bi u razumnom roku mogla da okonča i sve to bi bilo stavljeno na kocku ukoliko bi se Srbija okrenula od Unije – smatra predsednica Centra za spoljnu politiku Aleksandra Joksimović.

Joksimović je dodala i da bi Srbija ostala bez uticaja na sve ono što je od interesa za zemlju, a rešava se u okvirima EU, i napomenula da je to nešto što Srbija teško da sebi može da dozvoli.

 – To bi bila jedna izuzetno teška odluka – podvukla je Joksimović.

Govoreći o tome šta bi se dogodilo ukoliko Srbija okrene leđa Uniji, Joksimović je podsetila da EU čini dve trećine razmene sa Srbijom, a zemlje EU su najveći donatori.

– Veliki kapital je uložen, u smislu kredibiliteta Srbije u okvirima EU, i Srbija u ovom trenutku ima podršku nekih od ključnih zemalja EU. Sve to bi bilo stavljeno na kocku ukoliko bi se Srbija okrenula od EU, a da ne podsećamo na trenutke kada smo išli nekim suprotnim putem, što se po Srbiju završilo u veoma negativnom kontekstu – ocenila je Joksimović u izjavi za Tanjug.

Kada je reč o dešavanjima u vezi sa Trepčom, Joksimović je rekla da sa pitanjem koje se postavlja – da li Srbija treba da se obrati Ujedinjenim nacijama, treba biti izuzetno obazriv, imajući u vidu da su UN upravo delegirale tu temu ka Evropskoj uniji.

– Čini mi se da treba stati na loptu, razmisliti ozbiljno na koji način se u ovom trenutku interesi Srbije na najbolji način mogu zastupati i krenuti tim pravcem bez obzira na činjenicu da će svaki od pravaca koji zauzememo na određen način biti kompleksan i težak za Srbiju – kaže sagovornica Tanjuga.

Ona je dodala i da je veliki broj suseda Srbije u EU, dok čitav region teži članstvu.

– Došlo je do određene vrste zastoja u tom procesu i određene vrste destabilizacije u samom regionu. Srbija, pre svega, mora da razmišlja o bezbednosti, stabilnosti i interesima koji se mogu ispuniti u komunikaciji sa međunarodnim akterima – rekla je Joksimović.

Govoreći o odnosima Rusije i Zapada, Joksimović ističe da je, uprkos očekivanjima da će doći do popuštanja i kontruktivne komunikacije, došlo je do ozbiljnog zaoštravanja, pa pojedini analiztičari, poput ministra spoljnih poslova Nemačke Franka Valtera Štajnmajera, govore o napetostima koje su jače nego u vreme Hladnog rata.

Ta vrsta zaoštravanja naročito podiže podozrenje kad je reč o odnosima svih međunarodnih faktora prema jednoj ili drugoj strani, ukazuje Joksimović.

Ona ističe da Srbija mora ozbiljno da razmotri međunarodnu situaciju i postavi se tako da na najmanji način bude poprište sukoba između velikih sila, odnosno da trpi najmanje posledice zbog izuzetno velike napetosti među najvećima.

– Dakle, treba pažljivo razmotriti da li je i na koji način došlo do određenih pomeranja moći u međ odnosima i u skladu sa tim postupati u skladu sa interesima Srbije – zaključila je Joksimović.