Da li posle „nove Amerike“ stiže i „nova Evropa“?

BEOGRAD – Ovogodišnji izbori u Holandiji, Francuskoj i Nemačkoj mogli bi dramatično da promene političku sliku Evrope i to uz podršku nove američke administracije. Analitičari smatraju da će u Srbiji ojačati uticaj desničarskih partija, ali nedovoljno da bi promenio evropski put Vlade.

„Ovo je godina buđenja Evrope“ – da li poruka sa skupa desničarskih i nacionalističkih partija sluti da bi do kraja godine ovo mogli biti novi evropski lideri? O tome se, 2017. godine, odlučuje na izborima u tri zemlje. Zato, posmatrače ne čudi pakt stranaka Francuskinje Marin le Pen, Nemice Frauke Petri i Holanđanina Gerta Vildersa.

Politički analitičar Dragomir Anđelković naglašava da te partije ne odbacuju koncept evropske saradnje, već misle da on mora biti takav da se poštuje državnost svake od evropskih nacija. „Otuda, te partije sarađuju unutar evropskog parlamenta i po pitanju raznih zakonodavnih inicijativa, ali i kada se radi o konceptu redefinisanja EU“, navodi Anđelković.
Osim redefinisanja Unije, ujedinilo ih je i protivljenje imigraciji, islamu, elitama. Može li signal iz Evrope da mobiliše i domaće stranke, koje dele slične stavove?
Dragan Đukanović iz Centra za spoljnu politiku smatra i da će u Srbiji ojačati kapacitet političkih partija koje su protiv EU, odnosno koje su desno politički orijentisane.
„Ali ne mislim da će njihov uticaj biti toliko jak da bi se suštinski spoljnopolitički prioritet Srbije, a to je članstvo u EU izmenio“, dodaje Đukanović.

Okupljeni na samitu u nemačkom gradu Koblencu nisu krili da su motivisani prošlogodišnjim izlaskom Britanije iz Evropske unije, kao i izborom Donalda Trampa za predsednika SAD. Uvereni su da uz „novu Ameriku,“ ide i „nova Evropa“.

Dragomir Anđelković podseća da je posle pobede na izborima Tramp prvo pozvao Mari le Pen, što kako je ocenio, govori o njegovom stavu. „Tokom govora na inauguraciji istakao je da se zalaže za saradnju nacija koje misle o svom interesu. U skladu sa tim mislim da će u mnogim nacionalno suverenističkim partijama imati dobre partnere“, ocenjuje Anđelković.

Sa druge strane, Đukanović smatra da ne treba povezivati te dve okolnosti.

„Mislim da je trend jačanja desnice u evropi krenuo pre izbora u sad na kojima je pobedio Tramp“, kaže Đukanović.

Analizu trenutnog stanja daje bivši austrijski kancelar Alfred Guzenbauer. Evropa je, smatra, preplavljena talasom populizma, koji dovodi u pitanje evropski projekat star sedam decenija. Izbor nacionalističkih partija i lidera u Nemačkoj, Holandiji, i Francuskoj značio bi po njemu – „laku noć evru i Evropskoj uniji“.