Blic: Konferencija u Beogradu: Evropa unapred, Zapadni Balkan U RIKVERC

BEOGRAD – Da li je Evropska unija (EU) uprkos vraćanja Zapadnog Balkana u fokus, dovoljno sposobna da spreči ponavljanje kriza u regionu, ili će prostor većim delom prepustiti Rusiji i Turskoj, jedno je od pitanja na koje pokušavaju da odgovore učesnici konferencije „Evropa u više brzina – Zapadni Balkan u rikverc“ koja se danas održava u Beogradu.

Na skupu koji su organizovali beogradski Centra za spoljnu politiku i Fondacija Fridrih Ebert učestvuju govornici sa Zapadnog Balkana i iz zemalja EU, a jedna od glavnih tema je i pitanje da li je realno očekivati formalizaciju ideje o Evropi u više brzina.

Direktorka Centra za spoljnu politiku Aleksandra Joksimović rekla je u uvodnom obraćanju da region Zapadnog Balkana prolazi kroz težak period i da je zajednički imenitelj pitanje evropskih integracija.

Aleksandra Joksimović

Foto: S.Radovanović / RAS SrbijaAleksandra Joksimović

– Nedostatak integracija dovodi do unutrašnjih nestabilnosti – rekla je ona i kao primer navela Makedoniju koju Grčka, kao članica EU, već 10 godina blokira na putu ka članstvu.

Joksimović je rekla da evropsko susedstvo značajno utiče na napredak.

– Njegov izostanak u integraciji zemalja vraća region u prošlost – dodala je ona.

Joksimovićeva je rekla da EU treba više da se angažuje u regionu kako se drugima ne bi ostavljao prostor.

– Srbija je ključna zemlja na Zapadnom Balkanu od koje zavise krupni koraci. Brzina otvaranja poglavlja bi trebalo da bude u skladu sa spremnošću Srbije – navela je ona.

Dušan Reljić

Foto: O. Bunić / RAS SrbijaDušan Reljić

Dušan Reljić, direktor briselskog ureda nemačkog Instituta za međunarodna i bezbednosna pitanja (SWP) je između ostalog, rekao kako je tekst na temu Zapadnog Balkana iz 2012. pod naslovom „Deset godina samoće“ zapravo bio previše optimističan.

– Da smo znali, naslov je mogao biti ‘Dvadeset pet godina samoće’ – rekao je Reljić aludirajući na brzinu pridruživanja regiona EU.

On je takođe skrenuo pažnju na oprezni optimizam koji dominira konferencijom, ukazavši da se učesnici nisu dotakli ključnih stvari. Po njegovim rečima, kriza EU nije bila zbog odnosa lidera, već su je proizvela društveno-ekonomska kretanja.

– Nije se dogodio pad nejednakosti, več naprotiv, nejednakost raste svuda u svetu. Dakle, dok god ljudi na margini društva prepoznaju da im ni Brisel ni bilo ko ne pomaže, nije izvesno šta se može dogoditi. Zbog toga smatram da je podatak da je 40 odsto stanovnika Srbije za pristupanje EU odličan rezultat – rekao je Reljić.

Jović: Dug proces pristupanja EU ne čini te zemlje boljim

On je naglasio da Zapadni Balkan nikako nije van EU, već je „meki trbuh“ Unije.

– Jedna četvrtina ljudi iz regiona živi u EU, 85 odsto trgovine ja sa zemljama EU, 90 odsto bankarskog sektora je u rukama evropskih banaka… Imajući to vidu, region, zbog svoje povezanosti sa EU ne može u zajednicu sa Rusijom ili Belorusijom – rekao je Reljić, ali je upozorio da nedostatak društvenog rasta „stvara prostor za populiste i pospešuje nejednakost“.

Dejan Jović

Foto: E. Čonkić / RAS SrbijaDejan Jović

Profesor zagrebačkog Fakulteta političkih nauka Dejan Jović ocenio je da je region nalazi u situaciji u kojoj se ciljevi pomeraju na obe strane i upozorio da dug proces pristupanja pogoduje autoritarnim režimima.

– Dug proces pristupanja ne čini zemlje boljim. Period od 10-15 godina za Srbiju i Crnu Goru daje mogućnost autoritarnim režimima da kažu da su oni jedini koji to mogu i da treba da ostanu na vlasti sve to vreme – rekao je Jović.

On je posebno naglasio da je na Zapadnom Balkanu „teško odvojiti prošlost od budućnosti“ i upitao se da li se zemlje bivše Jugoslavije još plaše neke nove zajednice.

– One su još pod senkom ’90-ih – rekao je Jović.

Zapadni Balkan treba da sledi ekonomski model Skandinavije

Evropa je ekonomski podeljena na tri oblasti, centralni deo, južna i istočna Evropa, zemljama zapadnog Balkana je teško da nadju svoje mesto u takvoj Evropi i da izaberu koji će ekonomski model da slede, rekao je ekonomista i predavač na Univerzitetu Zapadne Mađarske, Zoltan Pogatsa.

On je na konferenciji „Evropa u više brzina – zapadni Balkan u rikvercu“ za Tanjug rekao da ako zemlje Zapadnog Balkana slede primer istočne Evrope to neće biti zadovoljavajuće.

– Postaće druga Poljska, Madjarska, a to ne znači prava ekonomska stabilnost poput Nemačke, ako postanu kao Grčka, to je još gore – rekao je Pogatsa.

On je istakao da zemlje Zapadnog Balkana ne treba samo da razmišljaju o članstvu tokom evropskih integracija već i o ekonomskom modelu koji će da usvoje.

– Po meni, to treba da bude model skandinavskih zemalja. To je model koji je pravi, iako se čini da su oni i ekonomski i geografski daleko taj model bi omogućio da se zemlje zapadnog Balkana približe centralnoj Evropi po standardu – naveo je Pogatsa.

Bivši predsedavajući Socijaldemokrata Evrope u Evropskom parlamentu Hanes Svoboda za Tanjug je rekao da su pobede proevropskih lidera u velikim zemljama Evrope dale nadu da će se nastaviti razvoj EU.

– Imamo sada nove vlade u Srbiji, Makedoniji, Albaniji, Crnoj Gori jasno je da sve one žele da pojačaju saradnju sa EU i pre članstva. Mislim da Zapadni Balkan ne ide unazad kada su u pitanju integracije, ali u svakoj zemlji ima nekih stvari koje vuku nazad, iako želimo da brzina napredovanja bude veća, uz ekonomski progres koji je vidljiv u regionu idemo sporo, ali definitivno ne idemo unazad – zaključio je Svoboda.