BETA: Konferencija u Beogradu: Evropa unapred, Zapadni Balkan u rikverc?

Beograd -Da li je Evropska unija (EU) uprkos vraćanja Zapadnog Balkana u fokus, dovoljno sposobna da spreči ponavljanje kriza u regionu, ili će prostor većim delom prepustiti Rusiji i Turskoj, jedno je od pitanja na koje pokušavaju da odgovore učesnici konferencije „Evropa u više brzina – Zapadni Balkan u rikverc“ koja se danas održava u Beogradu.

Na skupu koji su organizovali beogradski Centra za spoljnu politiku i Fondacija Fridrih Ebert (Friedrich Ebert Stiftung) učestvuju govornici sa Zapadnog Balkana i iz zemalja EU, a jedna od glavnih tema je i pitanje da li je realno očekivati formalizaciju ideje o Evropi u više brzina.

Direktorka Centra za spoljnu politiku Aleksandra Joksimović rekla je u uvodnom obraćanju da region Zapadnog Balkana prolazi kroz težak period i da je zajednički imenitelj pitanje evropskih integracija.

„Nedostatak integracija dovodi do unutrašnjih nestabilnosti“, rekla je ona i kao primer navela Makedoniju koju Grčka, kao članica EU, već 10 godina blokira na putu ka članstvu.

Joksimović je rekla da evropsko susedstvo značajno utiče na napredak. „Njegov izostanak u integraciji zemalja vraća region u prošlost“, dodala je.

Ona je izrazila uverenje da EU treba više da se angažuje u regionu kako se drugima ne bi ostavljao prostor.

„Srbija je ključna zemlja na Zapadnom Balkanu od koje zavise krupni koraci. Brzina otvaranja poglavlja bi trebalo da bude u skladu sa spremnošću Srbije“, rekla je Joksimović.

Dušan Reljić, direktor briselskog ureda nemačkog Instituta za medjunarodna i bezbednosna pitanja (SWP) je izmedju ostalog, rekao kako je tekst na temu Zapadnog Balkana iz 2012. pod naslovom „Deset godina samoće“ zapravo bio previše optimističan. „Da smo znali, naslov je mogao biti ‘Dvadeset pet godina samoće'“, rekao je Reljić aludirajući na brzinu pridruživanja regiona EU.

On je takodje skrenuo pažnju na oprezni optimizam koji dominira konferencijom, ukazavši da se učesnici nisu dotakli ključnih stvari. Po njegovim rečima, kriza EU nije bila zbog odnosa lidera, već su je proizvela društveno-ekonomska kretanja.

„Nije se dogodio pad nejednakosti, več naprotiv, nejednakost raste svuda u svetu. Dakle, dok god ljudi na margini društva prepoznaju da im ni Brisel ni bilo ko ne pomaže, nije izvesno šta se može dogoditi. Zbog toga smatram da je podatak da je 40 odsto stanovnika Srbije za pristupanje EU odličan rezultat“, rekao je Reljić.

On je naglasio da Zapadni Balkan nikako nije van EU, već je „meki trbuh“ Unije.

Jedna četvrtina ljudi iz regiona živi u EU, 85 odsto trgovine ja sa zemljama EU, 90 odsto bankarskog sektora je u rukama evropskih banaka… Imajući to vidu, region, zbog svoje povezanosti sa EU ne može u zajednicu sa Rusijom ili Belorusijom, rekao je Reljić ali je upozorio da nedostatak društvenog rasta „stvara prostor za populiste i pospešuje nejednakost“.