Održane diskusije sa novinarima na teme bezbednosti

BEOGRAD – U okviru projekta „Srbija i zapadna bezbednosna arhitektura – izazovi neutralnosti u sve polarizovanijem svetu“ koji sprovodi Centar za spoljnu politiku uz podršku Ambasade SAD u Beogradu, tokom prve dve subote u mesecu (1. i 8. jula) održane su diskusije sa novinarima na teme bezbednosti.

Na prvoj diskusiji (subota 1.7.) govorilo se pretežno o tri teme.

19885793_1487210851336739_1417761910_o
Prva se ticala autonomnih evropskih bezbednosnih snaga i realnosti njihovog formiranja u aktuelnom momentu. Postavilo se pitanje, da li je nakon iskustva sa Zapadnoevropskom unijom moguće očekivati bezbednosnu organizaciju koja bi bila nešto više od komplenetarne sa snagama NATO-a u Evropi. Gotovo da se došlo do saglasja da to nije moguće.

Druga, o bliateralnom odnosu Srbije i NATO Alijanse i razumevanju razloga manje podrške saradnji ova dva aktera danas, nego što je to bio slučaj u prvim godinama nakon 2000 godine. Takođe, razmatrala se i analizirala budućnost neutralne bezbednosne pozicije naše zemlje.

Treća, uticaju zapadne bezbednosne arhitekture na akutelna politička dešavanja i promene na Zapadnom Balkanu, sa posebnim osvrtom na akutelnosti u Makedoniji. Koliko je do sada učinila NATO Alijansa i kakva je njena perspektiva širenja u regionu, kao i razmatranje samostalnih akcija veliki sila, poput smirivanja situacije u Makedoniji od strane SAD.

Na drugoj diskusiji (subota 8.7.) učesnici su iznosili svoja gledišta na dva pitanja. Rasvetljavanju konkretne saradnje Srbije i Severno atlantske alijanse i spoljnih izazova i uticaja na vojnu neutralnost naše zemlje.
19885678_1487210834670074_84548650_o

Iznet je i podatak da je u direktnoj saradnji sa NATO, Republika Srbija tokom prethodne dve godine imala oko 110 aktivnosti što je više nego sa bilo kojom drugom državom ili organizacijom. Što kroz obuke domaćih oficira, stvaranje operativne sposobnosti (odnosno težnji ka opremljenosti naše vojske) , pa do naučno – istraživačke saradnje, prikazane su razne oblasti u kojima saradnja postoji. Postavilo se pitanje, da li je naša javnost adekvatno informisana o ovim čestim akcijama.

Drugi deo diskusije bio je posvecen snazi spoljnih uticaja na postojeću neturalnu poziciju naše države. Da li  je pored konkretne bliske saradnje sa zapadnim akterima na bezbednosnom planu, energetska zavisnost od Rusije nešto što ograničava njeno dalje približavanje? Kao i koliko je poverenje Brisela i Vašingtona u Srbiju po pitanju daljeg zbližavanja prevashodno na bezbednosnom planu.