Disksija na temu „Uloga spoljnih bezbednosnih aktera u regionalnim bezbednosnim pitanjima”

BEOGRAD – Na diskusiji u organizaciji Centra za spoljnu politiku, a uz podršku ambasade Sjedinjenih Američkih Država u Beogradu, na kojoj su učestvovali novinari i urednici domaćih medija i eksperti na teme bezbednosti pod nazivom „Uloga spoljnih bezbednosnih aktera u regionalnim bezbednosnim pitanjima” razmatrani su snaga i uticaj različitih aktera na bezbednosne prilike u regionu, ali i perspektiva njihovog delanja. Pored uticaja nekih međunarodnih aktera i izazivača uticaju Zapada sa Istoka, govorilo se o eventualnim konfliktima na Zapadnom Balkanu, rešenju kosovskog pitanja, situaciji u Makedoniji.

Diskusija je otvorena rečima Vinstona Čerčila “da smo proizvodili više istorije nego što smo bili spremni da je podnesemo“ , kao i tezom da je uvek bilo slučajeva gde su spoljni akteru uticali na bezbednost na (Zapadnom) Balkanu, te da su odnosi izmedju zemalja regiona, pa i pitanja njihovih granica oduvek su bili uslovljeni odnosima velikih sila.

Pored nesumnjivo postojanog uticaja NATO, govorilo se i uticaju i snazi drugih međunarodnih organizacija u regionu: UN, OEBS i ODKB. Organizacija Ujedinjenih Nacija kao ideal mira i bezbednosti se pokazao utopističkim, a ova organizacija je pokazala funkcionalnost jedino tokom I Zalivskog rata. Kada je u pitanju aktuelni uticaj u regionu zaključeno je da je UNMIK protokom vremena izgubio na intenzitetu. OEBS koji deluje najviše u oblastima ljudske bezbednosti, korupcije i medija svojim aktivnim prisustvom u određenim državama regiona predstavlja signal da društveno-političke okolnosti nisu u potpunosti dobre. ODKB –  evroazijska bezbednosna organizacija, kao i NATO je organizacija kolektivne bezbednosti, njen član 4. je ekvivalentan članu 5. NATO, gde je napad na jednu od članica napad na sve. Ipak, nema sistemske saradnje Srbije i ODKB, iako smo bili posmatrači na jednoj vežbi, dok je bilo najava o saradnji u domenu obuke, ali za sada nisu sprovedene.

U ovom region postojano je i prisustvo izazivača uticaju Zapada u vidu Rusije i Turske, zatim Kine, ali i nekih arapskih zemalja.

Rusija jača bezbednosni uticaj u regionu, a u osnovnim crtama govorilo se o njenoj snazi putem tvrde moći – energetike, jer Srbija nema alternativne izvore gasa i strogo je vezana za ovog istočnog giganta. Ipak vojna saradnja Srbije i Rusije se svodi na simboličku saradnju, a ne suštinsku, koja je plod sistemske saradnje. U određenim kriznim situacijama poput one 2014. kada su Srbiju zadesile poplave Rusija je pokazala da poseduje “know-how” kako bi kvalitetno savladala takve situacije. Prisutna je ruska meka moć koja se zasniva na uticaju na klerikalne grupe, uz mogućnost instrumentalizacije i radikalizacije ovih grupa.

Kada je u pitanju Turska konstatntovan je određeni uticaj lidera ove zemlje R.T. Erdogana na dešavanja na Kosovou i određenom političare u Srbiji i BiH. Takođe, Turska kao članica NATO predstavlja deo rešenja za migrante. Meka moć Turske, veliki uticaj u BiH, velika mogućnost uticaja na muslimanski deo stanovništva, mogu da budu značajni kada su u pitanju uticaji na prilike na Zapadnom Balkanu.