Održana konferencija ,,Bezbednosni izazovi Zapadnog Balkana i Srbija“

BEOGRAD (RTS) – Svako rešenje koje bi moglo da bude obostrano prihvaćeno u dijalogu Beograda i Prištine je dobro rešenje, izjavio je ministar spoljnih poslova Ivica Dačić na konferenciji „Bezbednosni izazovi Zapadnog Balkana i Srbije“. Uprkos burnoj prošlosti, ovaj region je proteklih godina pokazao da može biti deo rešenja, a ne problema, istakli su učesnici. Zajednička vizija zemalja Zapadnog Balkana jeste budućnost u EU.

„Ono što mene brine je manjak i nedostatak rešenja koja su prihvatljiva za obe strane“, rekao je Ivica Dačić ističući da Srbija ne želi da otvara nove, već da reši probleme koje ima.

Kako je istakao, rešenje još nije na stolu, ali sama činjenica da se o problemu razgovara je veliki napredak.

Dačić je rekao da su naše granice promenjene protivno principima međunarodnog prava i da Srbija ima cilj da se okrene pozitivnoj agendi, otkloni probleme koji se tiču bezbednosti i stabilnosti u regionu, stvore uslovi da se prekinu sukobi i otvori nova stranica u odnosima.

Smatra da neće postojati prepreke i da se niko neće protiviti postizanju sporazuma Beograda i Prištine, ali da se mnogo više plaši da li Priština uopšte želi da se postigne sporazum ili hoće da uzme deo juga centralne Srbije, opštine Bujanovac, Preševo…

„Daleko smo od detalja, ali sama ideja da se razgovara je dobra“, rekao je Dačić i podvukao da nam ne trebaju rešenja koja su neodrživa.

„Svi će podržati sporazum zasnovan na kompromisu“

Beograd i Priština mogu sami da se dogovore oko rešenja, izjavio je Dačić i dodao da nema dilemu da će svi podržati dogovor čak i ako se on bude odnosio na promenu granica.

„Beograd i Priština treba da rade na dogovoru, može nekome nešto da se ne sviđa, ali svi će podržati dogovor“, rekao je Dačić i dodao da ga u svemu tome ne plaši međunarodna zajednica, već Prišitna i to da li ona hoće dogovor.

„Velika Britanija i Nemačka ističu priču o nemenjanju granica, ali ako dođe do dogovora i ako je to jedino moguće rešenje namam nikakvu dilemu da će ono biti prihvaćeno, a i da dodam da i velika EU koja moderira dijalog to prihvata“, rekao je Dačić na konferenciji „Bezbednosni izazovi Zapadnog Balkana i Srbije“.

Smatra da je pitanje razgraničenja i promene granice pogrešno postavljeno u početku, jer se izjašnjavamo da li smo za promenu granica ili nismo.

„Možda je ipak reč o tome da li se želi da se dođe do dogovora, ako želimo moramo da dođemo do održivog, brzog rešenja, dobrog za sve“, rekao je ministar i dodao da bi upravo to bilo „vin-vin“ rešenje.

Upitan da li je promena granica upravo to dobro rešenje, Dačić je podsetio na stav predsednika Srbije, te dodao da ne zna da li je to jedino moguće i šta se još predlaže.

„Otvoren je dijalog da se nađe kompromis, sada je vreme da se pronađe rešenje, kada saberete šta je predloženo videćete da je to jedini predlog“, rekao je ministar novinarima u pauzi konferencije.

Istakao je da želi da čuje šta je kompromis ako se uzme u obzir da se stav Beograda bazira na Ustavu da je Kosovo autonomija unutar Srbije što je neprihvatljivo za Prištinu, a prištinski da je je Kosovo nezavisno, „što mi nećemo da čujemo“.

Srbija će, prema njegovim rečima, ako nema kompromisa nastaviti borbu za dokazivanjem da se jednostrani akt Prištine o porglašenju nezavisnosti poništi i kako je dodao onda se postavlja pitanje šta je u interesu svih nas.

„Nije reč o ideji promena granica, već i Francuska, SAD, Rusija i EU, Italija Austrija svi su saglasni da se da šansa kompormisu i da se ne smatra da je pitanje rešeno da Srbija mora da prizna Kosovo već da tragamo za rešenjem“, rekao je Dačić.

Ponovio je da se traga za rešenjem koje će biti prihvatljivo i dodao da Nemačka i Velika Britanija iznose princip da nema promene granica sa čim se i Srbija slaže.

„I mi se slažemo sa tim principom, ali ne i sa vremenom od kada je taj princip na snazi“, poručio je Dačić.

„Srbija je pokazala spremnost u suočavanju sa izazovima“

Srbija je pokazala spremnost i sposobnost i na delu potvrđuje da deli odgovornost i teret u suočavanju sa svim bezbednosnim izazovima u regionu, istakao je Ivica Dačić.

Ukazao je da je bezbednost ključni preduslov za ekonomski i svaki drugi napredak i da nema stabilnog regiona, ako u bilo kom njegovom delu preovlađuju tenzije.

Ministar je istakao da se Srbija zalaže i da radi na rešavanju svih otvorenih pitanja koja mogu biti izvor destabilizacije, a da je bitno da takav pristup imaju svi naši susedi i partneri.

Srbija je bez sumnje oslonac ovom delu regiona već duži period i to je rezultat njenog strateškog opredeljenja i uverenja da bez stabilnosti, kako u Srbiji, tako i u regionu nije moguće ostvariti druge važne ciljeve, smatra ministar Dačić.

„Srbija zato podstiče i druge da teže zajedničkim interesima, a u cilju da regionalno povezivanje bude što čvršće“, rekao je Dačić.

Smatra da Srbija i Zapadni Balkan dele sudbinu ostatka sveta u vezi sa suočavanjem sa svim izazovima.

Joksimovićeva očekuje „vrelu političku jesen“ na Zapadnom Balkanu  

Region Zapadnog Balkana očekuje „vrela politička jesen“, ocenila je direktorka Centra za spoljnu politiku Aleksandra Joksimović imajući u vidu, dodala je, da će u Makedoniji biti održan referendum o sporazumu sa Grčkom, a nakon toga u BiH izbori na svim nivoima.

Govoreći na konferenciji „Bezbednosni izazovi Zapadnog Balkana i Srbija“, Joksimovićeva je istakla da mnoga pitanja ni danas nisu rešena i kao primer navela je da ne postoji zemlja na Zapadnom Balkanu koja nema granične sporove.

Prema njenim rečima, pitanje migrantske krize pokazalo je da ovaj region može biti deo rešenja, a ne problema.

Ona je ukazala da je svet danas manje bezbedan nego što je bio ranije i da, kako je rekla, postoje novi izazovi.

Skot zadovoljan „novim vibracijama“ Beograda

Američki ambasador Kajl Skot izrazio je zadovoljstvo „novim vibracijama“ koje, kako je rekao, vidi u Beogradu oko postizanja sporazuma sa Prištinom i dodao da SAD žele iznalaženje fleksibilnog i trajnog rešenja tog pitanja.

Skot je na konferenciji „Bezbednosni izazovi Zapadnog Balkana i Srbija“, u organizaciji Centra za spoljnu politku, izrazio očekivanje da će Beograd i Priština postići sveobuhvatni sprazum koji će doneti zadovljstvo obema stranama.

Oslanjamo se na mudrost Federike Mogerini, dodao je Skot i ponovio da predsednik Srbije Aleksandar Vučić i kosovski predsednik Hašim Tači imaju punu podršku SAD u procesu iznalaženja rešenja.

Skot je ocenio da na prostoru Zapadnog Balkana vidi tri kritična pitanja za stabilnost, a to su – dijalog Beograd i Prištine, problemi oko imena Makedonije, i oni oko opstanka BiH.

Dodao je da je važno što ti problemi nisu nerešivi.

Pozdravio je hrabrost lidera Makedonije i Grčke da reše probleme, što će dovesti do bržeg približavanja Makedonije Evropskoj uniji i ekonomskog napretka zemlje. Ambasador je dodao da takav brz napredak, ipak, ne vidi u BiH.

Ocenio je kao dobro to što svaka zemlja Zapadnog Balkana svoju budućnost vidi u EU.

„Svi delimo zajedničku viziju prosperitetne budućnosti“, rekao je ambasador Skot.

Naveo je da napredak Beograda i Prištine, kao i Makedonije i BiH, zavisi od volje za saradnjom i stava o donošenju teške odluke koja vodi do prihvatljivog kompromisa.

Liht: Građane treba uključiti u dijalog

Predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost Sonja Liht ocenila je da bi učešće građana u dijalogu Beograda i Prištine dovelo do dogovora koji bi bio održiv.

„Ako oni učestvuju na pravi način u dijalogu između Prištine i Beograda, Srbije i Kosova, onda možemo da očekujemo da ćemo na kraju imati dogovor koji će biti održiv, a ne kao neki drugi doneti na visokom političkom nivou, a koji nisu imali podršku društva“, rekla je Liht.

Prema njenim rečima, veoma je važno da se ne zaboravi uloga građana kada se govori o značajnim akterima na polju bezbednosti Srbije, zapadnog Balkana, Evrope i sveta.

„Građani su naš osnovni resurs“, rekla je Liht na konferenciji „Bezbednosni izazovi zapadnog Balkana i Srbija“.

O odnosu Beograda i Prištine na konferenciji je govorio i nemački ambasador u Srbiji Tomas Šib i tom prilikom je istakao da Nemačka želi održivo rešenje za kosovski problem i to što pre.

„Zabrinuti smo i skeptični zbog ideje o razmeni teritorija, jer bi to rešenje moglo da stvori još veće probleme na srednjoročnom i dugoročnom planu“, rekao je Šib na konferenciji.

Šib je podsetio da ispunjenje uslova za članstvo u EU nije nimalo lak posao, da poglavlja moraju biti zatvorena, a ceo posao usklađen sa međunarodnom politkom, zajedničkom spoljnom, bezbednosnom i odbrambenom politikom.

Direktorka Centra za evroatlantske studije (CEAS) Jelena Milić smatra da se korekcija administrativne linije između Srbije i Kosova može sprovesti mirno i uz konsenzus i ne mora da znači da bi to po svaku cenu izazvalo probleme u regionu.

„Što se tiče takozvanih promena granica naravno da postoje strahovi, ali treba imati u vidu da su se na primer, Srbija i Crna Gora razišle mirno pre više od deceniju, zatim Češka i Slovačka i nije svaka promena granica znak da se to ne može učiniti mirno“, rekla je Milić.

Uloga NATO-a u očuvanju regionalne stabilnosti

Referent NATO za Srbiju Anželik Tomsen-Barnet rekla je da je ta organizacija odlučna da pomogne zemljama u regionu i da je otvorena za partnerstvo.

Profesor Marjan Đurovski sa Fakulteta za bezbednost Univerziteta „Sveti Kliment Ohridski“ ukazao je da je Makedonija još 2008. godine ispunila uslove za članstvo u NATO, ali da je spor sa Grčkom razlog zato što još nije deo te organizacije.

Đurovski je rekao da je članstvo u NATO jedini kohezivni projekat koji ujedinjuje Albance i Makedonce u toj zemlji, ali da su građani albanskog porekla više za članstvo u toj organizaciji.

„Republika Makedonija nema alternativu osim članstva u EU I NATO“, rekao je Đurovski.

Šef delegacije Skupštine Srbije pri Parlamentarnoj skupštini NATO Dragan Šormaz rekao je da Srbija sarađuje u velikoj meri sa NATO, a da ta saradnja može biti i bolja.

Kako je objasnio, što se toga tiče, na nivou smo saradnje kao, na primer, Finska koja je vojno neutralna država.

Šormaz je rekao i da nije pristalica ubrzanog ulaska u EU, već da se detaljno prođu sva poglavlja, ali da je potrebno i važno da Srbija što pre postane članica EU.

Sead Turčalo, dekan na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Sarajevu, rekao je na konferenciji da u BiH postoji službeni konsenzus oko toga da bude punopravna članica NATO-a, ali da ne postoji precizna vremenska odrednica kada bi to moglo da se desi.