НВО за усаглашавање око Косова и убрзање евроинтеграција

БЕОГРАД (РТС) – Постизање што шире сагласности власти и опозиције о окончању процеса нормализације односа Београда и Приштине, убрзање европских интеграција, пуна сарадња са суседима и НАТО-ом, четири су стуба нове спољнополитичке иницијативе невладиних организација која је представљена у Београду.

Представници цивилног сектора истичу да процес европских интеграција не може да напредује док се не оконча процес нормализације односа Београда и Приштине и залажу се за мирно решење које мора бити засновано на компромису.

Документ је настао на инцијативу Европског покрета у Србији и Центра за спољну политику, уз подршку 18 организација цивилног друштва, а указује на круцијалне потезе које би требало предузети у кратком року, како би се, наводе потписници, побољшала позиција Србије на Балкану и Европи.

Председница Европског покрета Сузана Грубјешић рекла је на конференцији за новинаре да је друштво у Србији подељено и да постоји недостатак базичног консензуса око кључних спољнополитичких питања и међународног положаја.

Наводећи да опредељење за улазак у ЕУ није доведено у питање још од 2000. године до данас, јер су грађани од тада увек гласали за проевропски орјентисане партије, оценила је да је нерешени косовски проблем заробио евроинтеграције.

„Свесни смо да то није лако ни једноставно, да захтева политичку храброст и државништво, али и да без тога није могуће замислити европеизацију и модернизацију Србије“, рекла је Сузана Грубјешић.

Додала је да се невладине организације залажу за мирно решење које мора бити резултат компромиса и истакла да нормализација односа мора да буде свеобухватна и у складу са европском перспективом Србије и да треба наћи одрживо решење.

Спречен фокус на унутрашње проблеме

Према њеним речима, нерешени косовски проблем спречава Србију да се фокусира на унутрашње проблеме, владавину права, реформу правосуђа, борбу против криминала и корупције, бржи економски раст, слободу изражавања.

„Подршка Европске уније модернизацији и европеизацији Србије је кључна, али добар део посла мора да се обави и овде и одговорност је на нама“, рекла је Грубјешић.

Истакла је и да се регионална сарадња и добросуседски односи подразумевају да билатерални спорови и нерешена питања граница треба да постану прошлост, а равноправност и неђусобно уважавање основа за сарадњу.

Говорећи о односу с НАТО-ом, Грубјешић је рекла да је Србија једина земља у региону која не говори о евроатлантским интеграцијама, већ о европским интеграцијама, подсетивши да су четири бивше републике СФРЈ у алијанси.

„Парадоксално је да је 2003. године подршка уласку Србије у НАТО била 30 процената, а данас је спала на свега седам одсто“, рекла је Грубјешић и подсетила да је 2003. године улазак у ЕУ подржавало 72 одсто грађана.

Навела је да је сарадња Србије и НАТО-а сваке године све боља, али да се и даље води медијска кампања против те сарадње и истакла да ниједна држава није остварила своје интересе без пуне сарадње с НАТО-ом.

Додала је да НВО не споре да треба успоставити најбољу могућу сарадњу с другим државама, попут Кине, Русије и Турске, али да би јасно дефинисање спољнополитичких циљева и усклађивање са спољном политиком ЕУ требало да буде неупитно.

Председник Центра за спољну политику Драган Ђукановић каже да Србија нема јасну спољнополитичку стратегију, а да је суочена са сложеном реалношћу која захтева да спољнополитички одговор буде што рационалнији, како не би поново пропустила да буде интегрисана у западни део политичког света.

„Ово је само једна од идеја коју би требало додатно разрадити, потребан је што шири консензус око појединих питања, расправе, панели, дебата за којом вапи српско друштво и кад је у питању спољна политика земље“, истакао је Ђукановић.

ЕУ недвосмислен избор

Председница Београдског фонда за политичку изузетност Соња Лихт рекла је да се свет налази пред изузетно великим изазовима и да је зато потребно да Србија има јасан став о међународним догађајима.

Истакла је да је ЕУ недвосмислен избор Србије јер у супротном постоји опасност да остане на периферији периферије и изложена озбиљним изазовима геополитичких игара.

„Сигурна сам да је и европским земљама и чланицама ЕУ важно да Балкан буде за столом, али морамо да покажемо да смо заинтересовани за све горуће теме и да можемо да размишљамо не само о себи већ и о другим темама“, казала је Соња Лихт.

Додала је да цивилно друштво очекује да се смањи јаз не само између власти и опозиције већ и у другим деловима друштва, јер без разговора и дијалога нема нормалног друштва.