Duško Lopandić: Digitalna diplomatija i Srbija
Nedavna najava (5.10) ministra spoljnih poslova Ivice Dačića i britanskog ambasadora u Beogradu Denisa Kifija o saradnji Srbije i Velike Britanije u oblasti digitalne diplomatije (obrazovanje mladih diplomata) predstavlja pozitivan korak koji pokazuje da se u Srbiji pridaje povaćan značaj ukuljučivanju u ovu dinamičnu oblast.
Podsetimo da je predsednica nove Vlade RS Ana Brnabić najavila (juni 2017) unapređenje digitalne uprave i ekonomije – „digitalizaciju“ kao jedan od prioriteta srpske Vlade. Saradnja sa Velikom Britanijom pri tome predstavlja logičan korak za saradnju, imajući na primer, u vidu da je prema neformalnom rangiranju MIP-ova svih država sveta u oblasti digitalne diplomatije (na sajtu Digital Diplomacy Review[1]) ministarstvo UK (Foreign Office) nalazilo na prvom mestu. Na istom spisku, Srbija se našla na 94. mestu, iz Ugande i nepriznate države Somaliland (na spisak su uključeni i MIP-ovi nepriznatih država i teritorija), a ispred Malezije i Kirgistana.
Brze tehnološke promene u oblasti IKT menjaju načine informisanja i komuniciranja u kojim deluje savremena diplomatija. IT revolucija oličena internetom, personalnim kompjuterom i mobilnim telefonima pred našim očima se transforiše u ono što se već naziva „četvrtom industrijskom revolucijom” u okviru koje napredak u raznim granama nauke i tehnologije (robotika, veštačka inteligencija, nanotehnologije, internet stvari, big data, novi materijali, vozila bez vozača, vojne tehnologije…) predstavlja pravi tehnološki cunami i izazov za društvo. Porast informacija ilustruje podatak da se u manje od dve godine udvostrči količina podataka koji se nalaze na internetu. Pojava društvenih mreža, poput Facebooka, Twittera, Instagrama i td. predstavlja poseban društveni fenomen koji ima dalekosežne socijalne, političke, ekonomske, psihološke i druge posledice. Fejsbuk je već 2012. dostigao jednu milijardu aktivnih korisnika, dok je taj broj u 2017. g. dostigao dve milijarde. Procenjuje se da u Srbiji oko 3 miliona ljudi koristi fejsbuk dok je ta cifra za instagram oko jedan milion.
Lord Palmersto je u XIX veku, prilikom prijema prve telegrafske poruke najavio kraj diplomatije. To se ipak nije desilo, iako se priroda međunarodnih veza menjala sa sve bržim i lakšim prenosom informacija. Nove tehnologije danas utiču da se društveni odnosi i veze, umesto klasičnog hijerarhijskog poretka, transformišu u mnogo nejasniji i fleksibilniji sistem horizontalnih odnosa, zasnovanih na mrežama i umrežavanju. Još uvek smo tek na početku još dramatičnijih promena koje donose nove tehnologije pa tako Jovan Kurbalija špekuliše i sa mogućnošću da veštačka inteligencija (roboti?) u možda ne tako dalekoj budućnosti bude uključena u međunarodne pregovore.[2]
Prema sajtu Digital Diplomacy Review ministarstva inostranih poslova u svetu (kojih prema tom sajtu ima 210) ukupno koriste 742 naloga na različitim društvenim mrežama. Od toga, najviše se koristi Twitter (175 naloga), a zatim Facebook (129 naloga). Javna diplomatija se tako ispoljava putem uključivanja ministarstava spoljnih poslova i drugih državnih organa na društvene mreže, pri čemu delovanje na društvenima mrežama ne podrazumeva samo slanje informacija, izveštaja i službenih slika, nego mnogo aktivnije i fleksibilnije delovanje u cilju podsticanja interaktivnosti i dijaloga, kakvi su prikladni prirodi novih tehnologija. Nastupom u digitalnoj areni i male države mogu značajno poboljšati i svoj položaj i nastup u svetu koji se dramatično menja.
Već površan pregled sajtova službenih državnih organa Srbije pokazuje da su državne institucije u prvom redu upućene na domaću javnost (što je sasvim logično) ali i da ne postoji nikakva konstistenta strategija u ovoj oblasti koja bi bila upućena prema stranim korisnicima društvenih mreža, odnosno nešto što bi imalo elemente digitalne diplomatije. Srbija još uvek nije uspostavila koherentan i proaktivan sistem delovanja na planu digitalne diplomatije, bez obzira na dosta visok stepen uključivanja srpskog društva i državnih organa u nove IKT. Stoga bi bilo korisno da se u naredom periodu pristupi izradi strategije razvoja digitalne diplomatije sa ciljem da se obezbedi odgovarajuća i koherentna promocija glavnih spoljnopolitičkih ciljeva i interesa zemlje, kao i njenih važnih prioriteta.
Pitanje diplomatske prakse u načelu kao i u Srbiji, u novom tehnološkom okruženju se može razmatrati iz raznih uglova: kako se administracija prilagođava na nove oblike komunikacija – koji su oblici komuniciranja, da li je došlo do primene novih tehnologija u diplomatskoj korespondenciji i kakva je praktična zaštita podataka (kiber-bezbednost)? koliki je i kakav pristup novim vidovima korišćenja, analize ili pružanja podataka putem interneta? kakav je odnos između javne diplomatije i klasičnog diplomatskog rada? da li se i u kolikoj meri realizuje praksa umrežavanja? i tome slično.
Internet i društvene mreže se mogu koristiti za postizanje vrlo konkretnih spoljnopolitikih i ekonomskih ciljeva poput privlačenja stranih investicija, poboljšanja međunarodnog imidža zemlje (brendiranje) ili u uslovima međunarodnih kriznih i drugih situacija (npr. pružanje pomoći građanima u inostranstvu, konyularne informacije i sl). Unapređenje slike Srbije u inostranstvu digitalnim putem bi trebalo da obuhvati, osim MSP i aktivno učešće drugih državnih i društvenih institucija zaduženih za privredu, turizam, kulturu, obrazovanje, nauku, sport, omladinu isl. Osim oblika slanja poruka, važnija je i sama sadržina poruka, odnosno onoga što se želi preneti potencijalnim korisnicima u inostranstvu – sliku Srbije kao zemlje velikog kulturnog nasleđa i značajnih ljudskih i privrednih potencijala. Zemlju kreativnih, inovativnih i otvorenih ljudi koja se nalazi u dinamičnom procesu modernizacije.
