NVO za usaglašavanje oko Kosova i ubrzanje evrointegracija

0
246
Uloga spoljnih bezbednosnih aktera

NVO za usaglašavanje oko Kosova i ubrzanje evrointegracija

Postizanje što šire saglasnosti vlasti i opozicije o okončanju procesa normalizacije odnosa Beograda i Prištine, ubrzanje evropskih integracija, puna saradnja sa susedima i NATO-om, četiri su stuba nove spoljnopolitičke inicijative nevladinih organizacija koja je predstavljena u Beogradu.

Predstavnici civilnog sektora ističu da proces evropskih integracija ne može da napreduje dok se ne okonča proces normalizacije odnosa Beograda i Prištine i zalažu se za mirno rešenje koje mora biti zasnovano na kompromisu.

Dokument je nastao na incijativu Evropskog pokreta u Srbiji i Centra za spoljnu politiku, uz podršku 18 organizacija civilnog društva, a ukazuje na krucijalne poteze koje bi trebalo preduzeti u kratkom roku, kako bi se, navode potpisnici, poboljšala pozicija Srbije na Balkanu i Evropi.
Predsednica Evropskog pokreta Suzana Grubješić rekla je na konferenciji za novinare da je društvo u Srbiji podeljeno i da postoji nedostatak bazičnog konsenzusa oko ključnih spoljnopolitičkih pitanja i međunarodnog položaja.

Navodeći da opredeljenje za ulazak u EU nije dovedeno u pitanje još od 2000. godine do danas, jer su građani od tada uvek glasali za proevropski orjentisane partije, ocenila je da je nerešeni kosovski problem zarobio evrointegracije.

„Svesni smo da to nije lako ni jednostavno, da zahteva političku hrabrost i državništvo, ali i da bez toga nije moguće zamisliti evropeizaciju i modernizaciju Srbije“, rekla je Suzana Grubješić.
Dodala je da se nevladine organizacije zalažu za mirno rešenje koje mora biti rezultat kompromisa i istakla da normalizacija odnosa mora da bude sveobuhvatna i u skladu sa evropskom perspektivom Srbije i da treba naći održivo rešenje.

Sprečen fokus na unutrašnje probleme

Prema njenim rečima, nerešeni kosovski problem sprečava Srbiju da se fokusira na unutrašnje probleme, vladavinu prava, reformu pravosuđa, borbu protiv kriminala i korupcije, brži ekonomski rast, slobodu izražavanja.

„Podrška Evropske unije modernizaciji i evropeizaciji Srbije je ključna, ali dobar deo posla mora da se obavi i ovde i odgovornost je na nama“, rekla je Grubješić.

Istakla je i da se regionalna saradnja i dobrosusedski odnosi podrazumevaju da bilateralni sporovi i nerešena pitanja granica treba da postanu prošlost, a ravnopravnost i neđusobno uvažavanje osnova za saradnju.

Govoreći o odnosu s NATO-om, Grubješić je rekla da je Srbija jedina zemlja u regionu koja ne govori o evroatlantskim integracijama, već o evropskim integracijama, podsetivši da su četiri bivše republike SFRJ u alijansi.

„Paradoksalno je da je 2003. godine podrška ulasku Srbije u NATO bila 30 procenata, a danas je spala na svega sedam odsto“, rekla je Grubješić i podsetila da je 2003. godine ulazak u EU podržavalo 72 odsto građana.

Navela je da je saradnja Srbije i NATO-a svake godine sve bolja, ali da se i dalje vodi medijska kampanja protiv te saradnje i istakla da nijedna država nije ostvarila svoje interese bez pune saradnje s NATO-om.

Dodala je da NVO ne spore da treba uspostaviti najbolju moguću saradnju s drugim državama, poput Kine, Rusije i Turske, ali da bi jasno definisanje spoljnopolitičkih ciljeva i usklađivanje sa spoljnom politikom EU trebalo da bude neupitno.

Predsednik Centra za spoljnu politiku Dragan Đukanović kaže da Srbija nema jasnu spoljnopolitičku strategiju, a da je suočena sa složenom realnošću koja zahteva da spoljnopolitički odgovor bude što racionalniji, kako ne bi ponovo propustila da bude integrisana u zapadni deo političkog sveta.

„Ovo je samo jedna od ideja koju bi trebalo dodatno razraditi, potreban je što širi konsenzus oko pojedinih pitanja, rasprave, paneli, debata za kojom vapi srpsko društvo i kad je u pitanju spoljna politika zemlje“, istakao je Đukanović.

EU nedvosmislen izbor

Predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost Sonja Liht rekla je da se svet nalazi pred izuzetno velikim izazovima i da je zato potrebno da Srbija ima jasan stav o međunarodnim događajima.

Istakla je da je EU nedvosmislen izbor Srbije jer u suprotnom postoji opasnost da ostane na periferiji periferije i izložena ozbiljnim izazovima geopolitičkih igara.

„Sigurna sam da je i evropskim zemljama i članicama EU važno da Balkan bude za stolom, ali moramo da pokažemo da smo zainteresovani za sve goruće teme i da možemo da razmišljamo ne samo o sebi već i o drugim temama“, kazala je Sonja Liht.

Dodala je da civilno društvo očekuje da se smanji jaz ne samo između vlasti i opozicije već i u drugim delovima društva, jer bez razgovora i dijaloga nema normalnog društva.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here