Aleksandra Joksimović: Potrebni pomaci, a ne uslovljavanje Hrvatske
Srbiji i Hrvatskoj su potrebni direktni razgovori i konkretni pomaci u bilateralnim odnosima, a ne uslovljavanja iz Zagreba, ocenila je danas predsednica Centra za spoljnu politiku Aleksandra Joksimović.
Uoči konferencije „Hrvatska – naš sus(j)ed“, Joksimović je novinarima rekla da Hrvatska pokušava da bilateralna pitanja rešava kroz proces evropske integracije Srbija, ali da u tome nije našla saveznike u Uniji, te da se čini da je upravo ovakav pravac razmišljanja i pokušaj blokade Srbije bio u potpunosti kontraproduktivan za Hrvatsku.
– Kada govorimo o EU, Hrvatska se svojim ulaskom u punopravno članstvo obavezala da će podržavati dalji put zemalja zapadnog Balkana ka punopravnom članstvu, međutim njeno trenutno delovanje je u suprotnosti sa tim i to u više pravaca – smatra Joksimović.
Nažalost, dodaje, ne možemo reći da će sa ovakvim stavovima Hrvatska u budućnosti stati, ali se čini da bi u dogledno vreme, naročito kada se završi izborni ciklus i u Srbiji, bilo poželjno da se razvije dijalog na najvišem nivou, jer, kaže, bez adekvatne komunikacije nemoguće je postići adekvatne rezultate.
Negativan trend u odnosima Beograda i Zagreba je, kaže, indukovan predizbornim kampanjama, pre svega u Hrvatskoj u kojoj je, zbog određenih unutrašnjih političkih problema, bila potreba da se pronađe spoljni neprijatelj.
– Naravno, najlakše je to bilo pronaći u Srbima i Srbiji. Ovaka zamajac se već duže vremena ne zaustavlja – kaže Joksimović.
Ona, međutim, navodi da se izborom nove hrvatske vlade iz koje su izašli ekstremni elementi, odnosno ministri koji su zagovarali određenu vrstu ekstremne politike, s jedne strane otvorio put za potencijalno buduću saradnju, ali s druge strane ni nova hrvatska vlada još nije pronašla tu vrstu otklona od oštre retkrike prema Srbiji i Srbima.
Joksimović je rekla da je posle krize i konfilakata 90-tih gogina 20. veka zapravo čitava međunarodna zajednica smatrala da je stožer odnosa u regionu zapravo u odnosima Beograda i Zagreba koji su, dodaje, u jednom trenutku beleželi određene pozitivne trendove, a najveći zamajac bio je neposredno posle 2000.godine.
– Ali, zatim, bez obzira na smirenu retoriku u jednom dužem periodu, zapravo nisu napravljeni nikakvi pozitivni pomaci u smislu rešavanja određenih otvorenih pitanja – zaključila je Joksimović.
